Da li si spremna za napredniju lash tehniku? 7 znakova koji daju odgovor — to je pitanje koje bi trebalo da postaviš sebi pre nego što rezervišeš sledeću edukaciju za trepavice.
Ne onda kada vidiš lep rad na Instagramu.
Ne zato što koleginica već radi volumen.
I ne zato što imaš osećaj da bi posle još jednog sertifikata konačno trebalo da se osećaš kao „pravi profesionalac“.
U prethodnom blogu pričale smo o tome zašto još jedna edukacija nije uvek rešenje.
Jer postoji ogromna razlika između:
„Ne znam kako se ovo radi.“
i
„Znam kako se radi, ali još nisam dovoljno sigurna i stabilna u tome.“
U prvom slučaju treba ti novo znanje.
U drugom ti možda ne treba novi nivo.
Možda ti treba još rada, dobra korekcija, doedukacija ili neko ko će pogledati ono što ti više ne primećuješ dok radiš.
Kroz godine rada sa klijentkinjama i polaznicama u NIKA ACADEMY, naučila sam da se spremnost za sledeći nivo vrlo često vidi mnogo pre nego što je sama lash tehničarka postane svesna.
Isto tako se vidi i kada neko pokušava da pređe na napredniju tehniku prerano.
Kao master edukator, ne gledam samo da li polaznica zna da napravi lep set.
Gledam kako razmišlja dok ga pravi.
Jer upravo tu počinje razlika između osobe koja samo zna postupak i tehničara koji zaista razume svoj posao.
Prvi znak: osnova ti više ne oduzima svu pažnju
Seti se perioda kada si prvi put radila nadogradnju trepavica.
Izolacija.
Pinceta.
Lepak.
Smer.
Razmak.
Dužina.
Jedna prirodna trepavica.
Druga prirodna trepavica.
Sve je zahtevalo koncentraciju.
I to je potpuno normalno.
Ali pre nego što pređeš na zahtevniju tehniku, osnovne stvari moraju da postanu dovoljno stabilne da ti više ne zauzimaju svu mentalnu energiju.
Ako tokom rada još uvek najveći deo vremena razmišljaš:
„Da li sam dobro izolovala?“
„Zašto mi se ove dve trepavice lepe?“
„Zašto mi smer stalno beži?“
„Zašto mi ekstenzija ne naleže kako treba?“
onda ti naprednija tehnika neće rešiti problem.
Samo će mu dodati još nekoliko novih problema.
Zato edukacija za tehniku 1 na 1 nije nešto što treba „odraditi“ samo da bismo što pre prešli na volumen.
To je baza na kojoj kasnije stoji sve drugo.
Kada je baza stabilna, ruke imaju prostora da nauče nešto novo.
To je prvi pravi znak da možeš da razmišljaš o sledećem nivou.
Drugi znak: grešku vidiš pre nego što ti je neko pokaže
Ovo je jedan od najvećih preokreta u razvoju svakog dobrog lash tehničara.
Na početku neko drugi mora da ti pokaže:
„Pogledaj smer.“
„Ovde ti izolacija nije čista.“
„Ova trepavica je preteška.“
„Pogledaj prelaz.“
Kasnije se dogodi nešto drugo.
Pogledaš svoj rad i sama vidiš.
Još ne moraš svaki put savršeno da ga ispraviš.
Ali znaš da nešto nije dobro.
I što je još važnije — počinješ da znaš zašto nije dobro.
To znači da tvoje oko više nije početničko.
Tvoja sposobnost da proceniš rad napreduje.
A profesionalno oko često napreduje malo brže od ruke.
Zato se u jednom periodu može dogoditi da imaš osećaj da si postala lošija.
Nisi.
Samo danas vidiš greške koje pre šest meseci nisi ni primećivala.
To je napredak.
I veoma često jedan od znakova da si blizu sledećeg nivoa.
Treći znak: kada retencija nije dobra, ne menjaš odmah lepak
Ovo mi govori mnogo o nivou jednog tehničara.
Klijentkinja se vrati i kaže da su joj trepavice brzo opale.
Početnička reakcija često izgleda ovako:
Možda je lepak.
Možda treba drugi prajmer.
Možda treba drugi bonder.
Možda treba da kupim novi proizvod.
Iskusniji tehničar prvo počinje da postavlja pitanja.
Da li je priprema bila dobra?
Da li je spoj bio pravilan?
Da li je količina lepka odgovarala?
Kako je izgledalo prijanjanje ekstenzije?
Kakva je bila prirodna trepavica?
Šta se dogodilo tokom samog rada?
To ne znači da proizvod nikada nije problem.
Znači da više ne tražiš nasumično rešenje.
Tražiš uzrok.
Kada počneš tako da razmišljaš, više ne izvršavaš samo naučene korake.
Počinješ da razmišljaš kao profesionalac.
A upravo to razmišljanje ti je potrebno pre nego što odeš na edukaciju za ruski volumen ili neku drugu zahtevniju lash tehniku.
Četvrti znak: više ne kopiraš mapu — razumeš zašto je biraš
Na početku je mnogo lakše kada imaš šemu.
Ovde 8.
Ovde 9.
Ovde 10.
Ovde 11.
I dobiješ oblik koji si naučila.
Ali klijentkinje nisu šeme.
Nemaju iste oči.
Nemaju isti pravac prirodnih trepavica.
Nemaju istu gustinu, snagu, kapak ili prostor u kome radimo.
Zato ozbiljan napredak počinje onda kada prestaneš samo da pitaš:
„Koju mapu da koristim?“
i počneš da razmišljaš:
„Šta želim ovim setom da postignem?“
Kada znaš zašto biraš određenu dužinu, zakrivljenost, smer ili raspored, tada imaš nešto mnogo vrednije od naučene šeme.
Imaš logiku.
A kada imaš logiku, nova tehnika više nije samo gomila novih pokreta koje treba zapamtiti.
Imaš osnovu na koju možeš da je nadogradiš.
Peti znak: dobar rad ti se više ne dogodi slučajno
Svako može da ima jedan set koji izgleda fenomenalno.
Dobar model.
Dobre prirodne trepavice.
Dobar dan.
Dobra fotografija.
I onda sledeći rad izgleda potpuno drugačije.
Pravi pokazatelj napretka nije tvoja najbolja fotografija.
To je prosek tvojih radova.
Da li možeš ponovo da dobiješ čist rad?
Da li možeš da kontrolišeš smer i kada prirodne trepavice nisu idealne?
Da li rezultat zavisi od sreće ili od onoga što ti radiš?
To ne znači da svaki set mora biti savršen.
Neće biti.
Ali ako je kvalitet tvog rada sve stabilniji, onda više ne govorimo o slučajnom uspehu.
Govorimo o veštini koja je počela da se učvršćuje.
I to je važan znak da tvoja glava i ruka mogu da prime novu količinu informacija bez raspadanja onoga što si već naučila.
Šesti znak: želiš novu tehniku jer znaš šta njome želiš da postigneš
Ovo je možda najvažnija razlika.
Jedna lash tehničarka kaže:
„Svi sada rade ruski volumen. Trebalo bi i ja.“
Druga kaže:
„Tehnika 1 na 1 mi je stabilna. Želim da naučim pravilnu izradu fanova, kontrolu težine i volumena kako bih mogla bezbedno da ponudim klijentkinjama gušći rezultat.“
To nisu iste polaznice.
Iako obe žele istu edukaciju.
Jedna traži sledeći sertifikat.
Druga zna zašto joj treba sledeće znanje.
Isto važi i kasnije.
Edukacija za mega volumen ne bi trebalo da bude sledeći korak samo zato što već imaš sertifikat za ruski volumen.
Ona ima smisla onda kada već kontrolišeš osnovne principe volumena, fan, smer, težinu, raspored i opterećenje prirodne trepavice — i želiš da učiš zahtevniju primenu tih principa.
Sledeća edukacija treba da rešava konkretan profesionalni problem.
Ne dosadu.
Ne nesigurnost.
Ne poređenje sa drugim lash artistkinjama.
Sedmi znak: znaš šta još ne znaš
Ovo zvuči čudno, ali je jedan od najpouzdanijih znakova zrelosti u poslu.
Na početku često ni ne znamo šta sve postoji.
Onda učimo.
I odjednom nam se otvori još sto pitanja.
Posle nekog vremena ta pitanja postanu preciznija.
Više ne kažeš:
„Ništa mi ne ide.“
Nego:
„Imam problem sa pravcem u spoljašnjem uglu.“
„Ne mogu uvek da zadržim simetriju.“
„Kod određenih prirodnih trepavica ne dobijam retenciju koju želim.“
„Mogu da napravim fan, ali mi kontrola baze nije uvek ista.“
To je ogromna razlika.
Jer osoba koja ume da definiše problem već je napravila pola puta do rešenja.
Tada ja kao edukator mogu mnogo preciznije da vidim šta joj je potrebno.
Nekada je to nova tehnika.
Nekada je doedukacija postojećeg znanja.
A nekada je jedna korekcija načina rada dovoljna da se stvari koje su mesecima stajale u mestu konačno pomere.
A šta ako se nisi prepoznala u svih sedam znakova?
Ništa se ne meri tako jednostavno.
Ovo nije test na kome šest tačnih odgovora znači „možeš“, a četiri znače „ne možeš“.
Mnogo je važnije u kojim stvarima si sigurna, a gde još imaš rupe.
Možda ti je tehnika 1 na 1 vizuelno lepa, ali se i dalje boriš sa retencijom.
Možda imaš dobru retenciju, ali ti smer i prelazi nisu stabilni.
Možda sve to već kontrolišeš, ali si se toliko navikla na ono što radiš da više ne znaš da li ti zaista treba još vežbe ili si samo ostala predugo u sigurnoj zoni.
Upravo zbog toga ne verujem u pristup:
„Upiši sledeću edukaciju pa ćemo videti.“
Pravi redosled je mnogo vredniji.
Naučiš.
Vežbaš.
Utvrdiš.
Razumeš.
I tek onda nadogradiš.
Koja edukacija je onda pravi sledeći korak?
Ako ti osnova još uvek nije sigurna, vraćanje na edukaciju za tehniku 1 na 1 ili doedukacija nije korak unazad.
Ponekad je to najbrži put napred.
Ako je 1 na 1 tehnika postala stabilna, razumeš svoje greške i želiš da proširiš mogućnosti rada, onda edukacija za ruski volumen može biti prirodan sledeći korak.
A kada već sigurno kontrolišeš volumen i razumeš odnos fana, težine, gustine i prirodne trepavice, onda može doći trenutak za edukaciju za mega volumen.
Ne postoji jedna ista lestvica za svaku osobu.
Postoji samo pravi sledeći korak za tvoj trenutni nivo.
Zašto mi je ovo toliko važno kao edukatoru?
Zato što cilj mojih edukacija u NIKA ACADEMY nije da polaznica ode kući sa još jednim papirom.
Želim da ode sa jasnijom glavom nego što je došla.
Da zna šta radi.
Da razume zašto to radi.
Da ume da prepozna problem.
I da vremenom sve manje zavisi od toga da joj neko drugi kaže šta je pogrešila.
Ja sam Draženka Dada Popov i kroz godine rada kao lash master i edukator videla sam polaznice kojima je zaista bila potrebna nova tehnika.
A videla sam i one kojima je mnogo više značilo da prvo popravimo dve ili tri stvari u onome što već rade.
I zato dobar edukator ne bi trebalo samo da ti proda sledeću edukaciju.
Trebalo bi da ume da prepozna koja edukacija tebi sada ima smisla.
Još uvek nisi sigurna koji je tvoj sledeći korak?
Možda si pročitala ovih sedam znakova i već znaš odgovor.
A možda si se u nekim delovima prepoznala, a u nekim nisi.
I upravo tu možemo da krenemo.
Javi mi koju tehniku trenutno radiš, koliko si sigurna u nju i šta ti u radu najviše pravi problem.
Ne mora tvoj sledeći korak automatski da bude najnaprednija edukacija.
Treba da bude prava edukacija za tvoj sadašnji nivo.
Jer kada je osnova zaista spremna, sledeći nivo više nije borba.
On postaje logičan nastavak.
Vidimo se u NIKA ACADEMY. 🤍