pH trepavica, prajmer i bonder: šta zaista rade?
Pre nekoliko dana dobila sam pitanje jedne lash tehničarke i shvatila da odgovor ne može da stane u nekoliko rečenica.
Pitala me je šta zapravo znači pH trepavica, prajmer i bonder: šta zaista rade?
I upravo tada sam pomislila: ovo nije pitanje samo jednog lash artista.
Ovo su pitanja sa kojima se, pre ili kasnije, susretne gotovo svako ko ozbiljno počne da radi nadogradnju trepavica. Posebno danas, kada nam društvene mreže svakodnevno nude novi proizvod, novi „obavezni korak“ i novi savet bez mnogo objašnjenja zašto bi nešto trebalo da radimo.
Zato želim da krenemo od osnove.
Ne od toga šta treba kupiti, nego od toga šta se zapravo dešava sa prirodnom trepavicom i lepkom kada koristimo određeni proizvod.
Šta uopšte znači pH?
pH nam govori koliko je neka vodena sredina kisela ili alkalna. Skala se najčešće prikazuje od 0 do 14, pri čemu je 7 neutralno, vrednosti ispod 7 su kisele, a iznad 7 alkalne.
Ali ovde odmah želim da razjasnimo jednu stvar koja se u lash industriji često previše pojednostavljuje.
Prirodna trepavica je keratinsko vlakno. Kada govorimo o „pH trepavice“, zapravo govorimo o hemijskom okruženju na njenoj površini i o tome čemu je dlaka bila izložena – vodi, suzama, proizvodima za negu, šminki, sredstvima za čišćenje i proizvodima koje mi kao tehničari nanosimo.
Zato lash artist u praksi ne meri jednu fiksnu pH vrednost svake prirodne trepavice i na osnovu nje ne bira lepak.
Ono što treba da razumemo jeste da pH proizvoda koji dolaze u kontakt sa dlakom može uticati na njenu površinu i strukturu.
Istraživanja na ljudskom keratinskom vlaknu pokazuju da veoma kisela i naročito jače alkalna okruženja mogu menjati strukturu dlake. U jednom novijem istraživanju manje promena na strukturi i proteinima dlake primećeno je približno u području pH 5–7, dok su izraženije promene zabeležene pri ekstremnijim pH vrednostima.
Za nas kao lash artiste ovo ima jednostavnu poruku:
cilj pripreme nije da prirodnu trepavicu „napadnemo“ što jačim proizvodima.
Cilj je da dobijemo čistu i pravilno pripremljenu površinu, a da pritom nepotrebno ne narušavamo prirodnu dlaku.
A kakve veze pH ima sa lepkom?
Veliki broj profesionalnih lepkova za nadogradnju trepavica zasniva se na cijanoakrilatima.
Cijanoakrilat ne prelazi iz tečnog u čvrsto stanje samo zato što smo ga izvadili iz bočice. Njegova polimerizacija pokreće se kontaktom sa veoma malom količinom vlage i odgovarajućim hemijskim uslovima na površini.
Zato temperatura i relativna vlažnost vazduha utiču na ponašanje lepka.
Ali utiče i sama površina na koju nanosimo lepak.
I tu počinje priča o pripremi prirodnih trepavica.
Ako na prirodnoj trepavici ostanu sebum, šminka, proizvodi za negu ili drugi ostaci, između lepka i površine dlake postoji prepreka.
Zbog toga pravilno pranje i priprema trepavica ostaju jedan od najvažnijih koraka dobre retencije.
Ali to još uvek ne znači da na svaku klijentkinju moramo naneti svaki preparat koji postoji.
Prajmer za trepavice – čemu zapravo služi?
Pod nazivom „lash primer“ danas se prodaju proizvodi različitih formulacija.
Neki su namenjeni dodatnoj pripremi površine prirodne trepavice. Neki imaju izraženiji odmašćujući efekat, dok su drugi formulisani tako da nakon prethodnog čišćenja vrate određenu količinu vlage i stvore uslove koje proizvođač smatra optimalnim za svoj sistem lepka.
Zato nije stručno reći:
„Prajmer uvek isušuje trepavicu.“
Ali nije stručno ni reći:
„Prajmer uvek hidrira trepavicu.“
Odgovor zavisi od proizvoda koji držite u ruci.
I upravo ovde dolazimo do nečega što smatram jednim od najvažnijih pravila za lash tehničara.
Ne kupujemo pojedinačne proizvode napamet – prvo upoznajemo sistem
Ovo je možda jedan od najvažnijih delova koji svaki lash tehničar treba da razume.
Kada odaberete lepak nekog proizvođača, nemojte gledati samo njegovu brzinu vezivanja, deklarisanu retenciju ili preporučenu temperaturu i vlažnost.
Pogledajte ceo sistem koji proizvođač predviđa uz taj lepak.
Da li preporučuje samo pravilno pranje i čišćenje prirodnih trepavica?
Da li nakon čišćenja predviđa i prajmer?
Da li prajmer ima određenu funkciju u njihovom sistemu?
Da li postoji završni bonder?
Kada se nanosi?
Da li je predviđen kao redovan završni korak ili samo u određenim situacijama?
I najvažnije – da li su ti proizvodi namenjeni da se koriste zajedno?
Ne postoji univerzalno pravilo da svaki lepak na tržištu zahteva prajmer i bonder.
Dobar primer je London Lash. U njihovom sistemu predtretmana, nakon detaljnog čišćenja, predviđen je njihov Primer. Proizvođač objašnjava da je Cleanser sa većim sadržajem alkohola namenjen uklanjanju masnoća i ostataka sa prirodne trepavice, dok se Primer nakon njega koristi kako bi se površini vratila potrebna vlaga i pripremili uslovi za rad njihovog lepka.
Na kraju tretmana u njihovom sistemu postoji i Superbonder, koji se nanosi na već formiranu vezu lepka. Proizvođač ga opisuje kao završni proizvod koji pomaže završnoj polimerizaciji i povećava fleksibilnost polimerizovanog spoja.
I upravo je to dobar primer zašto proizvode ne treba posmatrati kao tri nasumične bočice.
Cleanser, prajmer, lepak i bonder mogu biti delovi jednog osmišljenog sistema.
Ako je proizvođač svoj sistem napravio tako da se proizvodi koriste tim redosledom, tehničar treba da poznaje i poštuje taj protokol.
Ali ako odaberete drugi profesionalni lepak čiji proizvođač ne zahteva dodatni prajmer ili završni bonder, onda ne postoji razlog da ih dodajete samo zato što ste videli da ih neko drugi koristi.
U tom slučaju prirodne trepavice se pravilno operu i detaljno očiste, uklone se šminka, sebum i ostaci proizvoda, trepavice se dobro isperu i osuše, a zatim se radi sa lepkom tačno prema protokolu proizvođača.
Ako taj sistem ne predviđa završni bonder – tretman ne mora da se završi bonderom.
Zato bih tehničarima dala jedno jednostavno pravilo:
Prvo izaberite profesionalni sistem. Zatim pročitajte protokol proizvođača. Tek onda odlučujte da li vam trebaju prajmer, bonder ili drugi preparati.
Nije cilj imati što više proizvoda na stolu.
Cilj je znati šta svaki proizvod radi i zašto ga koristimo.
Ali ni najbolji sistem ne može da popravi lošu aplikaciju
Možete imati odličan prajmer.
Odličan lepak.
Odličan bonder.
I sva tri proizvoda mogu biti potpuno kompatibilna.
Ali ako je aplikacija loša, sistem neće rešiti problem.
Ekstenzija mora biti pravilno postavljena na prirodnu trepavicu.
Baza mora pravilno nalegati.
Mora postojati dovoljna kontaktna zona između ekstenzije i prirodne trepavice.
Količina lepka mora odgovarati tehnici, brzini rada i tipu ekstenzije – dovoljno da se napravi kvalitetna veza, ali bez stvaranja nepotrebne težine, slepljivanja ili grubih spojeva.
Dužina, debljina i težina ekstenzije moraju biti prilagođene prirodnoj trepavici kako je ne bismo preopteretili.
I izolacija mora biti besprekorna.
Prajmer, lepak i bonder mogu odraditi svoj posao samo kada je lash tehničar prethodno odradio svoj.
Kada koristimo prajmer?
Prajmer koristimo kada je deo protokola sistema sa kojim radimo ili kada proizvođač navodi jasnu indikaciju za njegovo korišćenje.
Ako je predviđen nakon cleansersa, koristimo ga nakon pravilnog čišćenja i prema uputstvu proizvođača.
Ako proizvođač predviđa da se lepak koristi na čistoj i suvoj prirodnoj trepavici bez dodatnog prajmera, ne postoji razlog da nasumično dodajemo proizvod iz drugog sistema samo zato što očekujemo „još bolju retenciju“.
Više proizvoda ne znači automatski bolji rezultat.
Kako lepak može reagovati kada koristimo prajmer?
Ako prajmer promeni količinu površinske vlage, ukloni određene ostatke ili promeni hemijske uslove na površini trepavice, može se promeniti i ponašanje cijanoakrilatnog lepka.
To tehničar može primetiti kao drugačiju brzinu vezivanja.
Zato je važno da poznajemo sistem.
Ako koristimo preparat koji ubrza ponašanje lepka, a naša ruka nije dovoljno brza, možemo dobiti upravo suprotan efekat od željenog: lepak može početi da polimerizuje pre nego što napravimo kvalitetan kontakt sa prirodnom trepavicom.
Tada problem nije u tome što nam treba još jači proizvod.
Problem je što sistem više ne odgovara brzini našeg rada.
Prajmer ne može da popravi pogrešno izabran lepak.
Ne može da popravi premalu kontaktnu zonu.
Ne može da popravi loše postavljenu bazu.
Ne može da nadoknadi premalo ili previše lepka.
A onda dolazimo do bondera
Poslednjih godina bonder, odnosno Superbonder kod pojedinih proizvođača, postao je veoma prisutan u sadržajima na društvenim mrežama.
Zbog toga početnik može lako da stekne utisak:
„Ako nisam stavila bonder, nisam pravilno završila tretman.“
To nije univerzalno pravilo.
Kod sistema koji ga predviđaju, bonder se koristi nakon završene aplikacije, na mestu spoja prirodne trepavice i ekstenzije, prema tačno određenom načinu nanošenja proizvođača.
Šta bonder zapravo radi?
To zavisi od konkretne formulacije.
Profesionalni proizvođači za pojedine bondere navode da završavaju ili ubrzavaju polimerizaciju cijanoakrilatnog lepka i povećavaju fleksibilnost već formirane veze.
Fleksibilniji spoj može bolje da prati prirodno pomeranje trepavice i da bude manje sklon mehaničkom pucanju veze.
Ali ponovo dolazimo do istog pravila:
to važi za proizvod za koji je proizvođač tu funkciju ispitao i deklarisao.
Ne možemo automatski istu tvrdnju preneti na svaki proizvod na kojem piše „bonder“.
Kada koristiti bonder?
Ako je bonder deo sistema proizvođača i predviđen je kao završni korak, koristimo ga po njihovom protokolu.
To znači da koristimo odgovarajuću količinu, nanosimo ga na mesto koje je proizvođač predvideo, poštujemo vreme nanošenja, ne dozvoljavamo kontakt sa okom i kožom i proveravamo kompatibilnost sa lepkom koji koristimo.
Ako proizvođač navodi da bonder povećava fleksibilnost veze ili utiče na završnu polimerizaciju, možemo očekivati tu funkciju u okviru tog sistema i pravilne upotrebe proizvoda.
Ne treba, međutim, obećavati da će sam bonder određenom klijentu automatski produžiti retenciju na tačno određen broj nedelja.
Retencija zavisi od mnogo faktora.
A kada bonder ne mora da se koristi?
Ako proizvođač lepka ne zahteva bonder i sistem je napravljen tako da lepak pravilno polimerizuje bez dodatnog završnog proizvoda, bonder nije obavezan.
Ako pravilno radite sa lepkom koji odgovara brzini vaše ruke, temperatura i vlažnost su u njegovom radnom opsegu, trepavice su pravilno očišćene, baza je dobro postavljena i imate dovoljnu kontaktnu zonu – možete imati odličnu retenciju i bez dodatnog bondera.
Zato bonder ne posmatram kao proizvod koji mora automatski da se nanese posle svakog seta.
Mnogo mi je važnije da lash artist razume svoj lepak i sistem koji koristi.
Može li bonder da spreči alergiju?
Ne.
Ovo je veoma važno.
Pojedini proizvođači navode da njihov završni bonder pomaže da se ograniče preostala isparenja lepka nakon tretmana, ali to nije isto što i sprečavanje alergijske reakcije.
Zato nijedan bonder ne treba predstavljati klijentu kao zaštitu od alergije.
Prajmer i bonder nemaju isti posao
Najjednostavnije:
Prajmer koristimo pre aplikacije, kada ga konkretni sistem predviđa, da pripremimo površinu prirodne trepavice na način predviđen za taj lepak.
Lepak koristimo tokom aplikacije i njime formiramo spoj između prirodne trepavice i ekstenzije.
Bonder koristimo nakon aplikacije, kada ga konkretni sistem predviđa, kao završni proizvod na već formiranoj vezi.
Ali sva tri proizvoda imaju smisla samo ako znamo zašto ih koristimo.
Kada imate problem sa retencijom, nemojte prvo kupovati novi proizvod
Kada trepavice ne traju koliko očekujete, nemojte odmah menjati lepak, dodavati prajmer, bonder i još nekoliko preparata.
Prvo analizirajte svoj rad.
Da li je prirodna trepavica zaista čista?
Da li koristite proizvode prema protokolu proizvođača?
Da li je brzina lepka prilagođena brzini vaše ruke?
Da li pratite temperaturu i relativnu vlažnost vazduha?
Da li uzimate odgovarajuću količinu lepka?
Da li je baza pravilno postavljena?
Da li imate dovoljnu kontaktnu zonu?
Da li dužina i težina ekstenzije odgovaraju prirodnoj trepavici?
Da li lepak počinje da vezuje pre nego što pravilno postavite ekstenziju?
Tek kada prođete kroz te tačke, ima smisla analizirati da li treba menjati ili dodavati proizvod.
Jer dobar lash artist ne uči samo koju bočicu da uzme.
On uči zašto je uzima i kako ona funkcioniše zajedno sa ostatkom sistema.
Za mene je to razlika između rada i razumevanja rada
Na edukacijama u NIKA ACADEMY u Novom Sadu želim da polaznici nauče mnogo više od samog pokreta pincetom.
Tehnika je neophodna, ali tek kada razumete prirodnu trepavicu, izbor dužine i debljine, pravilnu bazu, lepak, vreme vezivanja, temperaturu, relativnu vlažnost, preparate i način na koji proizvodi jednog sistema funkcionišu zajedno, počinjete da donosite odluke samostalno.
U NIKA ACADEMY radimo edukacije za sve tehnike nadogradnje trepavica, od osnovnih tehnika do naprednog rada i usavršavanja lash artista, kao i edukaciju za JPOA Lash Artist, u skladu sa programom edukacije.
Moj cilj kao edukatora nije da vam kažem:
„Ovako se radi zato što ja tako radim.“
Želim da razumete zašto nešto radimo, kada to ima smisla i kada nije potrebno.
Jer upravo tada prestajete da zavisite od svakog novog videa koji vam izađe na Instagramu ili TikToku.
Počinjete da procenjujete informacije.
Počinjete da postavljate prava pitanja.
I počinjete da radite sa mnogo više sigurnosti.
Ja sam Draženka Dada Popov, lash master i edukator, i kroz edukacije i ovaj blog želim da odgovorim upravo na pitanja koja se javljaju kada počnete ozbiljnije da razmišljate o svom radu.
Ako imate pitanje o pH trepavica, prajmeru, bonderu, lepku, retenciji ili bilo kom drugom delu nadogradnje trepavica – pišite mi.
Ako postoji nešto što vam tokom rada nije jasno, nešto što ste čuli na edukaciji, videli na internetu ili pročitali na društvenim mrežama i niste sigurni da li je tačno – kontaktirajte me.
Možda upravo vaše pitanje bude tema sledećeg bloga.
Draženka Dada Popov
NIKA ACADEMY | Novi Sad